Ideal matematičkog saznanja i matematičkog jezika kroz istoriju filozofije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18

Da bismo govorili o idealu saznanja,moramo se vratiti na prve covekove poku{aje da izadje iz domena mitskog I oformi prvobitne pretpostavke o prirodi pojavnog sveta,zapravo,ovde govorimo o pocecima traganja za istinom,ako se pod istinom porazumeva skup covekovih saznanja o objektivnoj stvarnosti.
“U citavom svetu I u svim razdobljima bilo je prakticnih ljudi, zaokupljenih nesvodivim cinjenicama,u citavom svetu I u svim razdobljima bilo je ljudi filozofskog temperamenta,koji su bili zaokupljeni smisljanjem opstih principa.”
Na saradnju izmedju ove dve vrste ljudi trebalo bi se, okvirno osvrnuti da bi se moglo prihvatiti izdvajanje matematike,kao posebne nauke sa specificnim simbolickim jezikom,kao I tendencije,pre svega savremene filozofije,da se
prihvatajuci matematicke principe,priblize takvom nacinu razmi{ljanja.
Prema Kantu umna saznanja su progla{ena saznanjima iz principa,to znaci da ona moraju biti a priori saznanja.Postoje dve vrste saznanja,koja su oba a priori,a ipak,sustinski se razlikuju: matematika I filozofija.Uobicajena tvrdnja je da se matematika I filozofija razlikuju po predmetu,po tome sto matematika raspravlja o kvantitetu,a filozofija o kvalitetu.Kant smatra da je to pogresno.Naime,kljucna razlika je u vrsti umnog saznanja,odnosno u upotrebi uma: filozofija je umno saznanje samih pojmova,a matematika se zasniva na konstruisanju pojmova.Konstruisanje pojmova se vrsi kada ih u opazanju,a priori,bez iskustva prikazujemo ili kada u opazanju prikazujemo predmet koji odgovara nasem pojmu tog predmeta.
Matematicar se nikada ne moze sluziti svojim umom oslanjajuci se na same pojmove,u matematici je potreban um in concreto.Dakle,opazanje nije empirijsko vec se ovde nesto a priori uzima za predmet opazanja.Matematika ima odredjeno preimu}stvo u odnosu na filozofiju,utoliko {to su matematicka saznanaja intuitivna, filozofska samo diskursivna.Kako u filozofiji,tako I u matematici,Grci su bili prvi koji su takvu vrstu umnog saznanja negovali prema spekulativnom , naucnom metodu.
Zahvaljujuci svome bavljenju matematikom kao I nacinu na koji su se njome bavili Pitagorejci su uspeli da zauzmu posrednicki polozaj u re{avanju kljucnih pitanja kosmoloskog razdoblja.Oni su smatrali brojeve merodavnim u celini pojava telesnog sveta,kojima su se pretezno bavili.Njihova teoretska istrazivanja u muzici ukazala su im da harmonija pociva na jednostavnim brojcanim odnosima duzine zica (muzicki intervali),a njihova napredna istrazivanja astronomije,navela su ih na zakljucak da se harmonija koja vlada u kretanju nebeskih tela zasniva na redu,po kome se sve nebeske sfere pokrecu oko zajednickog sredista,u tacno odredjenim brojcanim razmacima.Filolaj je mislio da se mistika vecnog postojanja moze razresiti brojevima.Nasuprot promenljivim predstavama o stvarima iskustvene prirode,matematicki pojmovni sadrzaji imaju obelezja van vremenskog trajanja: oni su vecni,nenastali,neprolazni I nepokretljivi.To je upravo onaj ritmicki red I poredak koji je zahtevao Heraklit.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]